Što da radimo?
Kamo možemo otići?
Odgovor je jednostavan: IDITE KUĆI!
Popravite prozorska okna, obojite stolariju. Počistite lišće iz dvorišta, pokosite travu, počistite snijeg s prilaza. Operite auto, naučite kuhati, oribajte podove. Počistite odvod u sudoperu, sagradite brod, nađite posao. Pomognite, posjetite bolesne, pomognite siromašnima, učite.
A kada završite, a niste umorni - pročitajte knjigu.
Vaši roditelji vam ne duguju zabavu. Vaš grad ili selo ne duguje vam rekreacijske objekte.
Svijet vam ništa ne duguje.
Vi nešto dugujete svijetu.
Dugujete mu svoje vrijeme i svoju energiju i svoje talente tako da nitko više ne mora živjeti u ratu ili siromaštvu ili bolesti niti samoći.
Odrastite: prestanite cmoljiti.
Prestanite sanjariti i razvijte karakter, a ne listu želja, i počnite se ponašati kao muškarac ili dama.
Trebali biste biti dovoljno zreli da prihvatite neke odgovornosti koje su godinama za vas imali vaši roditelji.
Oni su o vama brinuli, štitili vas, pomagali vam, molili, iscrpljivali se, tolerirali i zanemarivali svoje potrebe da biste vi imali što više. To su raditi rado, jer vi ste njihovo najdraže blago.
Ali sada nemate pravo očekivati od njih da se pokoravaju svakoj vašoj želji samo zato što sebični ego umjesto zdravog razuma dominira vašom osobnošću, razmišljanjem i zahtjevima.
Za ime Božje, odrastite i idite kući!'
Nepoznati autor