Moja mama radi kao kuharica u jednoj školi. Ima jako malu plaću. Toliko malu da kupimo osnovne stvari. Ne možemo si priuštiti luksuz ili nekakva putovanja. Nije nam lako jer otac je ostao bez posla prije godinu dana. Znači samo mama radi za nas sve. Ona nije bila na nikakvom putovanju već godinama. Kaže ponekad da je zaboravila kako more izgleda. I toliko mi je žao kada tako priča. Nisam sretan zbog toga. Iako sam još mlad znam da ne bi trebalo biti tako. Ona je zaslužila puno više. Radi po cijele dane i htio sam joj pokazati da to cijenim. Imao sam ušteđevinu koju sam skupljao godinama. Više se ni ne sjećam kad sam krenuo skupljati. Tu su novci od rođendana, imendana i ponekad kad ti baka i deda daju nešto novaca. Nakupilo se sasvim dovoljno da bi joj mogao kupiti 5 dana mora. Otišao sam u agenciju i uplatio joj ljetovanje na Pagu.
Kad sam joj to rekao da sam joj uzeo putovanje ostala je u šoku. Nije mogla vjerovati. Plakala je i rekla je da je to najljepša stvar koju je ikada dobila. Prvo je rekla naravno da je to previše, ali na kraju je ipak popustila jer sam joj rekao da ću ja biti sretan ako prihvati to putovanje. Bio sam jako sretan što sam joj to mogao priuštiti, makar sad od ušteđevine nemam ništa. Nema veze tako i onako bi kupio neke gluposti. Ovako sam usrećio mamu i pokazao da cijenim sve što radi za mene. Tata i ja samo se družili dok je mama bila na moru. Bilo je super.
Bog te blagoslovio Filipe i tvoje roditelje koji su te tako divno odgojili.
