Jedan tata primio je poruku namijenjenu tati neke druge djevojčice i u dirljivom odgovoru objasnio kako svaki otac treba gleda svoju djevojčicu...U subotu sam pronašao plastičnu vrećicu na prilazu garaži u mom dvorištu. Pomislio sam da je to samo još jedan komad smeća, koji ću pokupiti i baciti. Ali nisam to uradio.
Kada je stala kiša prošao sam pored garaže, pomislio sam ponovo da bi mogao baciti tu vrećicu, ali onda sam vidio da to nije vrećica već papir i da na njemu nešto piše.
Na papiru je pisalo "Tata volim te. Jako mi nedostaješ. Stef"
Razmišaljo sam o tome cijeli dan. Razmišljao sam o tebi, tvom tati, o tome što se dogodilo i zašto niste zajedno. Pretpostavio sam da ti je otac umro.
Razmišljao sam o tome i dok sam vodio kćerku na spavanje, dok sam vozio mlađu na sate baleta... Pitao sam se da li si željela da pošalješ poruku svom ocu, a onda sam pomislio da to što je tvoja poruka sletjela baš kod mene na neki način odgovor od tvog oca, jer i ja sam otac.
Onda sam shvatio da moje tri djevojčice jednog dana neće moći da me zovu sa stepenica, da se popnu kod mene u krilo dok čitam, da me zovu ili pošalju e-mail. Mogu da ih zamislim da i one jednog dana pošalju pismo kakvo si poslala ti. Znam da bih volio, ako se to dogodi, da neki otac njima odgovori.
Pa draga Stef, evo nekoliko stvari koje bih ti rekao da samo ja tvoj otac. Nekoliko stvari koje želim da kažem i mojim kćerkama.
Uvijek sam te volio.
Od prvog trenutka kada sam te uzeo u ruke znao sam da u mom životiu neće postojati jača veza od one koju ću imati s tobom. Ja znam da ti to znaš ali ću reči još jednom: Volim te! Juče, danas i sutra. Zauvijek.
Beskrajno sam ponosan na tebe.
Znaj da je tvoj otac htio da ti kaže „jako sam ponosan na tebe! Ti si divna žena. “. Znam i da bi želio da ti kaže da bi volio da bude s tobom sada. Želio bih da živiš život pun ljubavi i sreće. Nadam se i ja da tako živiš.
Želim da živiš dobar život.
Ako možeš da promijeniš svijet, učini to. Ako možeš da promijeniš sebe na bolje, učini to. Nemoj dozvoliti da ti posao bude sve u životu. Napravi mjesta za obitelj i prijatelje. Budi sretna.
I na kraju draga Stef,
To što ti toliko voliš svog tatu, znak je da je i on volio tebe. On sada nije tu, ali prihvati ljubav koju ti pružaju ljudi oko tebe. Niko te nikad neće voljeti koliko tvoj tata, ali ako im dopustiš neki drugi ljudi će u tebi vidjeti sve to što je i on.
Ljubav je jako koliko i smrt. Podjenako nepobjediva, moćna, jaka. Smrt se ne može izbjeći. Neće biti zaboravljena. A kad smrt prođe ljubav ipak ostaje.
