Neki čovjek dođe monahu i kaže mu: "Kako mogu vjerovati da od običnog kruha i vina postaju Isusovo tijelo, dakle tijelo i krv?"
„I dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, zahvali, razlomi kruh i dade im." Tako jednostavno, tako obično, tako jasno – pa ipak: toliko posve drukčije!
Molba za "KRUH NAŠ SVAGDANJI ..." znači molitvu za Božju prisutnost, jer jedino Božja prisutnost daje trajnost tijelu i duši.
Priča koja dokazuje kako je nekim ljudima i komad kruha velika sreća.
Kad ga nađoše s onu stranu mora, rekoše mu: »Učitelju, kad si ovamo došao?«Isus im odgovori: »Zaista, zaista, kažem vam: tražite me, ali ne stoga što vidjeste znamenja, nego stoga što ste jeli od onih kruhova i nasitili se.
Isus daje svakome kruha onoliko koliko tko želi.