Ovaj kratki film namijenjen je online generaciji koja zbog prezaokupljenosti društvenim mrežama i mobitelima postaje sve više društveno izolirana te, nažalost, propušta mnoge stvari u životu. Društveni mediji, koji bi trebali olakšati komunikaciju i povezivati ljude, vrlo često čine upravo suprotno jer, kako Gary ističe, „kada upalimo svoja računala, zatvaramo svoja vrata“, zatvaramo se drugim ljudima i prepušteni smo online komunikaciji.
Autor popularnog videa shvatio je da je usamljen, iako ima mnogo prijatelja na društvenim mrežama:
Iako imam 422 prijatelja, a usamljen sam. Razgovaram s njima svaki dan, ali me ipak ni jedan od njih uistinu ne poznaje. Učinio sam korak natrag i otvorio oči. Pogledao sam oko sebe i shvatio da su mediji koje nazivamo društvenima sve samo ne društveni.
Činjenica je da mnoge osobe sve više vremena provode same, ne razgovaraju s drugim ljudima i ne koegzistiraju s njima. Gary Turk zapanjen je što u „krcatom prigradskom vlaku nitko ne želi razgovarati ni s kime jer se boji da će ispasti lud“. Ističe kako se „pravimo da ne vidimo društvenu izoliranost“. Zbog toga u svome videu pokazuje što je potrebno učiniti kako bi se to promijenilo, i daje prilično jednostavan savjet:
Stoga odvrati pogled od svog mobitela i ugasi zaslon. Primijeti ono što te okružuje, učini sve što danas možeš. Možda je potreban samo jedan pravi susret, kako bi uočio koliko je sve drugačije kad si „prisutan“.
Kada pogledamo gore, više ne gledamo u svoje mobitele i ponovno postajemo društveni, povezujemo se s ljudima, uspostavljamo kontakt i prestajemo propuštati bitno.