Vukovarski dječak

Sjedim uz Dunav na nekoj ploči,
Nepoznat me dječak gleda u oči,
Pogled mu suzan, prilično tužan,
Zaključih, imao je život ružan.

Kad ga upitah: Što me gledaš?

Uzvratio je: Zar ništa ne znaš?

Potom je nastavio uz drhtaje
Pričati jezive doživljaje.

Najprije reče: 'Ja sam bez roditelja,
Bez braće, sestara, bez prijatelja,
Moja je sva rodbina u jami,
Sklap'o sam oči tati i mami.

Na ruci su mi zaklali brata,
Bacili sestru s petoga kata,
Gurnuli su staroga djeda
U mrzlu Vuku ispod leda.

Dan i noć sam kopao raku
Za svoju dobru i dragu baku.

Čim su stupili na Mitnicu
Izvadili su oči jednomu stricu,
Drugoga su za razonodu
Stavili u vrelu vodu.

Prljava, bradata čudovišta
Silovala su tetku kod Sajmišta,
Na kraju su se neljudske strvi
Valjale po njenoj krvi.

Ujaku su ogulili kožu,
Drugi je završio život na nožu,
A treći, Bože, u krušnoj peći,
Ja sam slučajno uspio pobjeći.'

Okrenuo je potom dječak glavu,
Pljunuo očajan na žutu travu.

Bio sam zgranut i zabezeknut
Pa sam morao uza nj kleknut.

Stiščući u grču zube i šake
Proklinjao sam četničke manijake.

Pavao Jelović

loading...
Osmrtnice ba

Zanima te i ovo?
Evanđelje dana, 18.1.2020.
18. January 2020.
Pridružite nam se na Viberu popup-image
Cookies make it easier for us to provide you with our services. With the usage of our services you permit us to use cookies.